Uoči rođendanskog spektakla 'Vridilo je' na kojem će glazbenici pjevati Oliveru u čast, donosimo 15 nepoznatih priča iz života Olivera Dragojevića
NEISPRIČANE PRIČE
Tata Grašo: ‘Moj Petar je vidio Olivera pa pobjegao pod stol...’
Gladno dijete koje je htjelo biti mesar jer “u nji” se svaki dan “jilo meso”. Mladić koji je na Stradunu ugledao djevojku i do kraja za nju čuvao sve nježne riječi svijeta. Prijatelj na kojeg bi se svi oslonili kada dođu jutra puna nevolje. Najveća zvijezda kojoj nisu trebale treće traperice jer jedne ima na sebi, a druge su u ormaru. Tako velik, a tako jednostavan. Oliver. Njemu će 7. prosinca pjevati prijatelji u splitskoj Spaladium Areni. Oni bliski, s kojima je živio, koji bi sve dali da je tu. A on je o sebi govorio da je dosadan, smišan i nimalo zanimljiv. Glazbenik koji je iznjedrio najljepše i najtužnije ljubavne stihove. Uoči rođendanskog spektakla “Vridilo je” donosimo 15 nepoznatih priča iz života Olivera Dragojevića.
Zoran Grašo, poznati splitski bivši košarkaš, ugostitelj te otac Petra Graše i Oliver Dragojević počeli su se družiti šezdesetih godina na plesnjacima u splitskim Podrumima.
POGLEDAJTE VIDEO:
Pokretanje videa...
01:14
- Bili smo kućni prijatelji, ali koga je bilo briga za kućom tad. Podrumi su bili plesnjak di se nije moglo uć. Stislo bi se 800 ljudi i plesalo bi se. Oliver je bija, ajmo ga tako nazvat, lokalni megastar. Onda je piva Picaferaj, jednu od najlipših njegovih pisama i nije uša u finale. Onda je otiša u Švedsku i nije ga bilo nekoliko godina. U međuvremenu je pustio kosu, odnosno vlasi. Doša je materi na vrata i govori ‘gospođo dobar dana je li tu Oliver’. A govori majka ni ga, ni ga, sinko, iša je negdi’. Govori Oliver ‘majko ja sam’. A ona ga gleda - smije se Grašo.
Kao i svi njegovi prijatelji za Olivera kaže da je bio veliki zafrkant.
- Strašno smo se zezali. Koga bi uvatili u žrvanj taj ne bi izlazija vanka. Mnogo ljudi sam upozna, ali prijateljstvo s njim ne možeš zaboravit - rekao nam je Grašo.
Sjeća se tako jedne zgode kad su se vozili Splitom u Oliverovom autu, vozio je Citroena.
- Zaustavi nas jedan čovik, kad ono legendarni Splićanin Pajdo. ‘Imaš li vatre’, upitao nas je. ‘Imam’, govori Oliver. Kaže Pajdo ‘A šta će mi vatra bez cigarete?’. Oliver mu da cigaretu. Vrsan mehaničar je bija. Govori onda Pajdi ‘otvori motor pa ćeš vidit čudo’. Oliver mu je otvorija haubu dok je vani kiša lila, a meni su suze od smija išle - prisjeća se Grašo.
Grašo se prisjetio i đite gliserom od Splita do Dubrovnika gdje su išli kod obitelji glazbenikove supruge Vesne početkom osamdesetih.
- Išli smo brodom od 6,5 metara koji je iša možda 20 milja na sat, nije iša 200, u koji se natiskalo nas četvero. Nas dvojica, moja supruga Snježana i Oliverova Vesna. Oliver i Vesna su spavali i na krmi, stisli bi se njih dvoje. Pokvarija nam se i motor. Sićam se te đite po prekrasnim doživljajima. Svako jutro bi pili kavu i svaku jutro bi je prolili. Prvu noć stali smo u Splitsku. Tukli su gromovi oko nas, jedan je udrija 30 metara od nas, pripali smo se. Kapala nam je kiša po čelu. Krasno je počelo. Avanture su bile i te da bi nam se svakih 15 začepija zahod - kroz smijeh je ispričao Zoran i nastavio:
- Onda smo išli dalje, Hvar, pa Korčula i tamo nam se pokvarija WC. Oliver i ja smo to čistili, a on je bija u moru i stavija je neku kapu da ga ne pripoznaju jer je bija megastar. Ja sam bija trener Jugoplastike, nisam bija bitan. Stavija je kapu da ga ne pripoznaju, ali nakon 15 minuta svi su ga skužili. U Dubrovniku smo išli u njegovog pokojnog tasta. Natiskali smo se u stan od 40 kvadrata. Imali smo 34 godine, pola godine smo razlike.
Zoran je sina Petra dobio 1976. godine. Oliverova i Zoranova djeca odrasla su zajedno, družili su se.
- Petar je zapravo ima prvi nastup s 3-4 godine. Moj brat je bubnjar. Svirali su u Bellevuea na zadnjem katu, ima baš lipo potkrovlje tamo. Svira je i Tedi Spalato. I onda su sili Petra na bubnjeve. Bija je vrlo mal, a već je zna cilu ploču ‘Malinkonija’. Kad je Oliver prvi put doša kod nas doma Petar je pobiga ispod stola. ‘Ko će ga znat zašto, vidija ga je na TV-u i slikama i evo ga sad kod njega doma. Petar je ima 2-3 godine tad. Koliko je Oliver pomogao Petru to mi je glupo ponavljat. On je stvarno napisa onu pismu ‘Boginja’ vrlo mlad. Kažem ja Oliveru da ima Petar neke pisme, kaže da je dobro, ja nemam pojma je li to dobro. Kaže Oliver ‘idemo mojim autom’. Ušli smo u auto, stavili kazetu. Kad je Oliver čua pismu, samo je reka ‘Neka dođe Petar večeras u mene’. Petar je ima 17-18 godina. Nije moga doć sebi od sriće - priča Grašo.
Oliver nije volio velike fešte. Zoran se sjeća kad se Oliveru sin ženio da su slavili u njegovu restoranu na Sustipanu. Sjedili su u kuhinji i zafrkavali se.
- Družili smo se u mojoj staroj kući u Žrnovnici do šest ujutro. Ili kod mene doma u mog tasta i punice di sam živija. Ili kod njega doma u stanu di ih je bilo 11 plus nas četiri, pet. Uvik smo radili zatvorene fešte. Takav je bija. To nema veze sa popularnošću. Samozatajan je bija. Skroman nije dobra rič. Ono što mogu reći o Oliveru, a da nije stereotipno je da je čovik nenadoknadiv. Sprovod je sve rekao. Srića da je ostalo njegovo djelo. Bija je čovik sa svim manama i vrlinama, ali ono što ga je krasilo, a šta bi teško ko razumija, je da mu se živo fućkalo za sve. Piva je izvanredno, svira izvanredno, iša u ribe, odličan je ribič bija, ima svoju obitelj i prijatelje. Veliko mi je zadovoljstvo što ću ići na koncert u Splitu u njegovu čast i što ću vidit Vesnu. Ne znam oću li plakat, vjerojatno oću, ali briga me. Puno sam ga volija - zaključio je Grašo.
POGLEDAJTE VIDEO:
Pokretanje videa...
09:49
Sve što je bitno, na dohvat ruke
Skini aplikaciju za najbolje iskustvo portala. Čitaj, komentiraj i budi uvijek u toku s najnovijim vijestima.
Odaberi temu koju želiš pratiti
Primaj sve nove vijesti o temi i budi u tijeku
